Umetnost na koju smo navikli
Ruka preko očiju, telo oblikovano u kamenu i forma koja ne insistira na suvišnim detaljima. Stojeći ženski akt Oskara Berbelje jedna je od skulptura koje su pronašle svoje mesto u Velikom gradskom parku u Čačku. Njena priča vodi nas do umetnika čije je stvaralaštvo, između ostalog, ostavilo trag i u gradu u kojem je odrastao.
Berbeljino interesovanje za kamen počelo je još u Čačku, u radionici njegovog oca Frančeska, gde je napravio prve korake u upoznavanju sa materijalom koji će obeležiti njegov umetnički put. Kasnije je završio Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu, a u njegovom opusu smenjivali su se figurativni radovi i istraživanja svedenijih, apstraktnih formi.
Stojeći ženski akt pripada periodu u kojem je ljudska figura bila važan deo njegovog stvaralaštva. Na ovoj skulpturi posebno je zanimljiv odnos između obrađenog tela i kamene osnove, čija reljefasta površina unosi dinamiku u inače mirnu kompoziciju. Kamen ovde nije samo materijal od kojeg je delo nastalo već i važan deo njegovog vizuelnog izraza.
Skulptura je u Velikom gradskom parku postavljena 2008. godine, zajedno sa još dva Berbeljina rada: Spiralom i Kompozicijom. Umetnička galerija Nadežda Petrović dobila ih je na poklon od umetnikove porodice, pa su njegova dela dobila svoje mesto i izvan galerijskog prostora.
Danas je Stojeći ženski akt deo svakodnevice parka. Nema posebno radno vreme, ne zahteva planiranu posetu i ne pripada samo onima koji prate umetnost. Susrećemo ga usput, između obaveza i malih gradskih rituala.
A možda je upravo to jedna od zanimljivosti javne umetnosti: ona ne čeka da dođemo do nje. Već je tu, u prostoru koji delimo, spremna da je svaki prolazak pretvori u novo otkriće.