O željama koje ne umemo da objasnimo, odlukama koje odlažemo i ljudima koji nisu uvek onakvi kakvima želimo da ih vidimo.
U svetu francuskog reditelja, Erika Romera, nailazimo na naizgled sasvim obične susrete, koji postaju male studije ljudske prirode.
Njegovi junaci razgovaraju, šetaju, posmatraju jedni druge i analiziraju sopstvene postupke. Govore o ljubavi, vernosti, privlačnosti i moralnim načelima, uvereni da poznaju razloge zbog kojih nešto žele. A onda se pojavi neko novi, plan se promeni i sva njihova pažljivo izgrađena objašnjenja počnu da gube čvrstinu.
Šest moralnih priča
Ciklus Šest moralnih priča (Six Moral Tales), nastajao tokom šezdesetih i ranih sedamdesetih godina, a čini ga šest filmova povezanih sličnim pitanjem: koliko su naše odluke zaista racionalne, a koliko su priče koje sebi pričamo da bismo opravdali ono što želimo?
Devojka iz poslastičarnice (La Boulangère de Monceau, 1963)
Jedna mlada žena privlači pažnju glavnog junaka, ali kada nestane iz njegovog svakodnevnog vidokruga, na scenu stupa druga. U kratkom filmu koji već najavljuje Romerov prepoznatljivi rukopis, slučajni susreti i male svakodnevne navike postaju povod za pitanje o iskrenosti sopstvenih osećanja.
Suzanina karijera (La Carrière de Suzanne, 1963)
Prijateljstvo, ljubomora i romantične predstave o drugim ljudima prepliću se u priči o mladim ljudima koji su mnogo sigurniji u svoje procene nego u sopstvene motive. Romero ovde već pokazuje koliko lako naše mišljenje o nekome može više govoriti o nama samima nego o osobi koju posmatramo.
Kolekcionarka (La Collectionneuse, 1967)
Letovanje na Azurnoj obali, spor ritam dana i mlada žena koja odbija da se uklopi u očekivanja drugih stvaraju okvir za priču o želji i kontroli. Muškarci koji veruju da mogu da posmatraju situaciju sa bezbedne distance postepeno otkrivaju da ni sami nisu izvan igre koju pokušavaju da razumeju.
Moja noć kod Mod (Ma nuit chez Maud, 1969)
Jedan od najpoznatijih filmova ciklusa odvija se kroz susrete i razgovore o veri, moralu, slučajnosti i ljubavi. Dok junak pokušava da ostane veran slici koju je izgradio o sebi, Romer postavlja jednostavno, ali nezgodno pitanje: da li se držimo svojih principa zato što u njih verujemo ili zato što nam pomažu da izbegnemo neizvesnost?
Klerino koleno (Le Genou de Claire, 1970)
Letnji pejzaži jezera Anesi deluju gotovo idilično, ali ispod površine mirnog odmora kriju se fascinacija, radoznalost i potreba da se sopstvena osećanja pretvore u priču koju možemo da kontrolišemo. U ovom filmu Romer precizno posmatra trenutak u kojem bezazlena misao postaje mnogo važnija nego što bismo želeli da priznamo.
Ljubav posle podne (L’Amour l’après-midi, 1972)
Poslednji film ciklusa prati oženjenog muškarca čija se svakodnevica menja kada se u njoj ponovo pojavi žena iz prošlosti. Između ustaljenog života i mogućnosti drugačijeg izbora otvara se prostor za maštanje, iskušenje i pitanje da li je ono što nam nedostaje zaista drugačiji život ili samo osećaj da bi mogao da postoji.