Dugo smo učene da je vreme za sebe nešto što dolazi tek kada završimo sve ostalo. Posao, obaveze, porodica, prijatelji, mejlovi, poruke, lista stvari koju svakog jutra napravimo i do večeri uglavnom samo produžimo. Kao da se odmor mora zaslužiti, a vreme provedeno bez produktivnog razloga opravdati.
Ali briga o sebi nije nagrada za dobro obavljen dan.
Nekada je to šetnja bez posebnog cilja. Odlazak na kafu nasamo. Isključen telefon. Knjiga koju čitamo sporije nego što smo planirale. Vikend bez pretrpanog rasporeda. Odluka da ne odgovorimo odmah. Ili jednostavno, nekoliko sati u kojima od sebe ništa ne tražimo.
Možda je upravo u tome stvar. Ne mora svaki trenutak imati svrhu, rezultat ili dokaz da smo bile produktivne.
U vremenu koje nas stalno podseća da možemo još, brže i bolje, briga o sebi može da bude i sasvim suprotna odluka: da zastanemo.
Da ne moramo baš sve danas.
Da ne moramo svima biti dostupne.
Da možemo da promenimo mišljenje, kažemo ne, odemo kući ranije ili provedemo popodne bez griže savesti.
Jer briga o sebi nije još jedna stavka na listi obaveza. Nije savršena jutarnja rutina, nova aplikacija za meditaciju niti još jedan trend koji treba da naučimo da praktikujemo.
Ponekad je samo pitanje: kako sam ja, zapravo?
I možda bi to pitanje trebalo da postavljamo sebi malo češće.
Fotografije: Pixels